Našo sam novi dodatni posao

Eto tako ja sjedio i buljio u butigu(oglasnik.) i skontam oglas.
POSTANITE WELLNESS TRENER.
Halo halo gdje, kada, kako, zašto!
Ode ja na sastanak.
Sve to lijepo, divno, krasno.
Ali stari sam ja lisac, kažu ljudi gube 40 kg, riješavaju hrpu zdravstvenih problema.
NE VJERUJEM!
Kaže meni frajer " Pođi s nama u Zagreb bit če ti sve jasno"
I tako ja doletio u grebza da moje oči vide šta to oni pričaju.

Da ne duljim.

Krenio sam sa poslom.
Napokon ne prodajem maglu.
Ne moram se sakrivati po gradu od klijenata.
I napokon sam se odmorio.

Sada sam nezavisni distributer herbalife-a

Nešto kao sa slavoncom i burom

Dnevnik jednog Bosanca

2. august – Uselili smo se u našu novu kuću u Kanadi. Tako sam uzbuđen. Ovdje je tako lijepo. Planine su prekrasne. Jedva čekam da ih vidim prekrivene snijegom.

14. oktobar – To je najljepša zemlja na svijetu. Lišće je poprimilo one divne nijanse žute i narandžaste boje. Vozio sam kroz prirodu i vidio par jelena. Tako su graciozni. To su najljepše životinje na svijetu. Ovo mora da je raj. Volim Kanadu.

11. novembar – Dan Sjećanja (Kanadski državni praznik). Lov na jelene će početi uskoro. Ne mogu da zamislim da netko može ubiti tako divnu životinju. Nadam se da će uskoro snijeg. Tako je divno.

02. decembar – Noćas je pao prvi snijeg. Ustao sam i vidio sve pokriveno bijelim pokrivačem. Izgleda kao najljepša razgledica. Izašli smo napolje, očistili stepenište i prilazni put a onda se grudali (ja pobjedio). Kada je prošla ralica morali smo ponovo da očistimo kapiju. Koja divna zemlja. Volim Kanadu.

12. decembar – Noćas opet snijeg. Opet prošla ralica i zatrpala kapiju. Ovdje je prekrasno.

19. decembar – Noćas opet snijeg. Nisam mogao izvesti auto da idem na posao. Ovdje je zaista divno samo sam malo umoran od lopatanja. Opet jebena ralica.

22. decembar – Ovo bijelo govno opet padalo cijelu noć. Dobio sam žuljeve od lopatanja i leđa me bole. Ovaj majmun sa ralicom kao da se krije iza ćoška i samo čeka da ja očistim ispred kapije. Šupak!

25. decembar – Sretan Božić! Još malo usranog snijega. Ako mi ikad padne šaka onaj peder što vozi ralicu, ubit ću ga. Mater mu jebem. Što ne posipaju više soli po cesti pa da se prije otopi.

27. decembar – Noćas opet snijeg. Ne izlazim već dva dana samo što čistim snijeg kad god prođe ralica. Ne mogu nigdje ići, auto se zaglavio u brdu snijega ispred kapije, a i hladno je. Kažu da će pasti novih 30 cm tih bijelih govana.

28. decembar – Prognoza je bila loša. Palo je pola metra, a ne 30 cm. Ako ovako nastavi neće se otopiti do ljeta. Ralica se zaglavila i taj šupak došo kod mene da traži lopatu. Rekao sam mu da sam slomio već šest lopata čisteći ta govna sa vrata što ih je on nabacao i zamalo sam mu slomio glavu.

04. januar – Najzad izašao iz kuće. Otišao do prodavnice da kupim nešto hrane. Kad sam se vraćao udario kolima jelena. 3000 dolara štete na kolima. Te jebene nemani šeću posvuda. Svugdje ih ima. Što ih lovci ne pobiše jesenas!

03. maj – Odvezao kola kod mehaničara. Nevjerovatno koliko su zahrđala od jebene soli što je posipaju svuda.

10 maj – Selim na Floridu. Ne mogu ni zamisliti kako neko normalan hoće živjeti u toj jebenoj Kanadi.

Dobro jutro radni narode Crne Gore! 12 je sati.

Eto mene ope.
neznam ni sam šta da sad tu pišem a tema koliko češ.
skoro je podne a ja tek na pola otvorio kapke.
sad meni tu punica priča nešto a ja sav u banani ne kužim šta ona brije, sve do spike da je gazda stana isto to govno od stana prodo i da moramo selit.
čovik moj kakvo budjenje. jebeš kavu.
inače sam izbjeglica iz Osijeka(financijska izbjeglica) na patnjama u Puli.
Pula je jedan divan gradić u kojem čovik ima pregršt mogučnosti.
Samo da se ti istrijani malo spuste na zemlju.
Za ono koliko ja plačam stan u puli mog unajmit poslovni prostor u osijeku.
Pohlepno do jaja. Stvarno neznaju koliko bi šta naplatili.
Ljudi ođe je kila kruha 10 jebenih kuna.

nočni život je do jaja, ali ista stvar bez 500 kn ni ne pomišljaj sjest u auto.
Slavonci i Bosanci (kojih je najviše ovdje) kontaju da je Istra obečana zemlja za njih.
Možda? Ako je san bubat 370 sati mjesečno u nekoj kuhinji na temperaturi od 70 stepeni.
I sve to za 10 iljada kuna.
Kad dodješ u Slavoniju pa kažeš 10 000 kuna mjesečno kontaju da se ovdje živi ko bubreg u loju.
Ne kuže ljudi da se ovdje obitelj ne vidi od 01.05 do 01.10.
Jebo ti takav život.
A šta češ. Ovdje ti bar daju da radiš.
U Osijeku ja uletio na biro tražit posla, kad meni lik na zavodu.
ŠTA! TI BI POSO?
PA JOŠ 30 000 LJUDI TRAŽI POSO.
I TI BI POSO.
Jebiga šta češ. Čelom nazad i u piz... mate... kuč.

Uglavnom eto moram tražit novi kokošinjac za familiju.
idem kupit butigu dok mi nisu pokupili sve stanove.
Se viđamo.