BITKA ZA OSIJEK

ČEDO GLUPANE

pametna stvar

HIMNA

Hot Product: Kevin Garnett Gearbanner

Drugari......

molim vas svi koji me znate da mi pošaljete mail kako bi posedovao vaše adrese. Jerbo sam komp morao rušit. Troja u usporedbi sa mojim računalom izgleda smješno. Bio je to desant
P.S. Sivi pošalji mi broj moba.

Sign by Dealighted - Coupons and Deals

GDI

ovo je največa sajber-zvezda

Google
 

OSIJEČKI HEROJI

Svaki komentar je suvišan

srijeda, 14. studenoga 2007.

JOŠ JEDAN DAN ZA PAMČENJE

Neobično ludo jutro. Svi dobro raspoloženi. A nemamo prebijene kinte.
Kad dan tako krene morao sam znat da če nešto krenit da se ubiješ.
Inače, jučer sam prestao pušit(več 10000000000000 put)
al jebiga kao i obično to traje samo jedan dan.
Dobro da nisam ubio nekog, a to je postalo popularno u ovime mome novome gradu Puli.
Kod mene u Osijeku su se ubijali redovno, ali mafija.
A ovdje brat brata. To je zato što se ne opterečuju kako če platit struju , i hoče li imat sutra za pelene. Nego ko če kome ženu izje... i koliko če u sezoni turista pokrast. jebi ga to je njima borba dala.
Kad smo kod novca, tako ja danas dramim kako doči do love. Fala bogu na poslu ko u špici sezone (tri jela) još nam je uletila policija (odjel za narkotike) pa uapsili nekog lika i curku sa djecom, dok su dilali i jeli pržene lignje. Ne lažem baci oko na GLAS ISTRE od15.11.07.
U glavnom uleti meni ideja.
Ali (uvijek ali) ima kvaka.
Treba mi pin od amexa, a on upisan u memoriju telefona.(mobitela)
Da bi stvar bila bolja na njemu razbijen ekran.
Ali ima moj kunjado (po isarski šogor) isti takav , nazovem ja njega da mi prodjemo korak po korak sve da ja kopiram memoriju na svoju sim karticu pa da dodjem do pina.
Ala mi vera jesam pametan.
Prije toga sam ja bio na bankomatu i ubio dva pokušaja, sad ja sav važan odo do bankomata po moju nagradu. Ubacujem ja karticu, bacam oko u mobitel i ukucavam pin.
kaže on meni ISKORISTILI STE TREČI POKUŠAJ
NAZOVITE SVOJU BANKU!!!!!!!!!!!!!

Idiot. o idiote jedan na kubik.
To je bio pin od ženine kartice, moj je bio tri mjesta niže.
I tako moram čekat jutro da probam odblokirat karticu. Možda ipak budem uspio doči na šljaku.

Veselim se jutru , i svađi uz kavu.
aj sad bogić bogićević

nedjelja, 11. studenoga 2007.

Našo sam novi dodatni posao


Eto tako ja sjedio i buljio u butigu(oglasnik.) i skontam oglas.
POSTANITE WELLNESS TRENER.
Halo halo gdje, kada, kako, zašto!
Ode ja na sastanak.
Sve to lijepo, divno, krasno.
Ali stari sam ja lisac, kažu ljudi gube 40 kg, riješavaju hrpu zdravstvenih problema.
NE VJERUJEM!
Kaže meni frajer " Pođi s nama u Zagreb bit če ti sve jasno"
I tako ja doletio u grebza da moje oči vide šta to oni pričaju.

Da ne duljim.

Krenio sam sa poslom.
Napokon ne prodajem maglu.
Ne moram se sakrivati po gradu od klijenata.
I napokon sam se odmorio.

Sada sam nezavisni distributer herbalife-a

Nešto kao sa slavoncom i burom

Dnevnik jednog Bosanca

2. august – Uselili smo se u našu novu kuću u Kanadi. Tako sam uzbuđen. Ovdje je tako lijepo. Planine su prekrasne. Jedva čekam da ih vidim prekrivene snijegom.

14. oktobar – To je najljepša zemlja na svijetu. Lišće je poprimilo one divne nijanse žute i narandžaste boje. Vozio sam kroz prirodu i vidio par jelena. Tako su graciozni. To su najljepše životinje na svijetu. Ovo mora da je raj. Volim Kanadu.

11. novembar – Dan Sjećanja (Kanadski državni praznik). Lov na jelene će početi uskoro. Ne mogu da zamislim da netko može ubiti tako divnu životinju. Nadam se da će uskoro snijeg. Tako je divno.

02. decembar – Noćas je pao prvi snijeg. Ustao sam i vidio sve pokriveno bijelim pokrivačem. Izgleda kao najljepša razgledica. Izašli smo napolje, očistili stepenište i prilazni put a onda se grudali (ja pobjedio). Kada je prošla ralica morali smo ponovo da očistimo kapiju. Koja divna zemlja. Volim Kanadu.

12. decembar – Noćas opet snijeg. Opet prošla ralica i zatrpala kapiju. Ovdje je prekrasno.

19. decembar – Noćas opet snijeg. Nisam mogao izvesti auto da idem na posao. Ovdje je zaista divno samo sam malo umoran od lopatanja. Opet jebena ralica.

22. decembar – Ovo bijelo govno opet padalo cijelu noć. Dobio sam žuljeve od lopatanja i leđa me bole. Ovaj majmun sa ralicom kao da se krije iza ćoška i samo čeka da ja očistim ispred kapije. Šupak!

25. decembar – Sretan Božić! Još malo usranog snijega. Ako mi ikad padne šaka onaj peder što vozi ralicu, ubit ću ga. Mater mu jebem. Što ne posipaju više soli po cesti pa da se prije otopi.

27. decembar – Noćas opet snijeg. Ne izlazim već dva dana samo što čistim snijeg kad god prođe ralica. Ne mogu nigdje ići, auto se zaglavio u brdu snijega ispred kapije, a i hladno je. Kažu da će pasti novih 30 cm tih bijelih govana.

28. decembar – Prognoza je bila loša. Palo je pola metra, a ne 30 cm. Ako ovako nastavi neće se otopiti do ljeta. Ralica se zaglavila i taj šupak došo kod mene da traži lopatu. Rekao sam mu da sam slomio već šest lopata čisteći ta govna sa vrata što ih je on nabacao i zamalo sam mu slomio glavu.

04. januar – Najzad izašao iz kuće. Otišao do prodavnice da kupim nešto hrane. Kad sam se vraćao udario kolima jelena. 3000 dolara štete na kolima. Te jebene nemani šeću posvuda. Svugdje ih ima. Što ih lovci ne pobiše jesenas!

03. maj – Odvezao kola kod mehaničara. Nevjerovatno koliko su zahrđala od jebene soli što je posipaju svuda.

10 maj – Selim na Floridu. Ne mogu ni zamisliti kako neko normalan hoće živjeti u toj jebenoj Kanadi.

Dobro jutro radni narode Crne Gore! 12 je sati.


Eto mene ope.
neznam ni sam šta da sad tu pišem a tema koliko češ.
skoro je podne a ja tek na pola otvorio kapke.
sad meni tu punica priča nešto a ja sav u banani ne kužim šta ona brije, sve do spike da je gazda stana isto to govno od stana prodo i da moramo selit.
čovik moj kakvo budjenje. jebeš kavu.
inače sam izbjeglica iz Osijeka(financijska izbjeglica) na patnjama u Puli.
Pula je jedan divan gradić u kojem čovik ima pregršt mogučnosti.
Samo da se ti istrijani malo spuste na zemlju.
Za ono koliko ja plačam stan u puli mog unajmit poslovni prostor u osijeku.
Pohlepno do jaja. Stvarno neznaju koliko bi šta naplatili.
Ljudi ođe je kila kruha 10 jebenih kuna.

nočni život je do jaja, ali ista stvar bez 500 kn ni ne pomišljaj sjest u auto.
Slavonci i Bosanci (kojih je najviše ovdje) kontaju da je Istra obečana zemlja za njih.
Možda? Ako je san bubat 370 sati mjesečno u nekoj kuhinji na temperaturi od 70 stepeni.
I sve to za 10 iljada kuna.
Kad dodješ u Slavoniju pa kažeš 10 000 kuna mjesečno kontaju da se ovdje živi ko bubreg u loju.
Ne kuže ljudi da se ovdje obitelj ne vidi od 01.05 do 01.10.
Jebo ti takav život.
A šta češ. Ovdje ti bar daju da radiš.
U Osijeku ja uletio na biro tražit posla, kad meni lik na zavodu.
ŠTA! TI BI POSO?
PA JOŠ 30 000 LJUDI TRAŽI POSO.
I TI BI POSO.
Jebiga šta češ. Čelom nazad i u piz... mate... kuč.

Uglavnom eto moram tražit novi kokošinjac za familiju.
idem kupit butigu dok mi nisu pokupili sve stanove.
Se viđamo.

četvrtak, 8. studenoga 2007.

opet ista priča(sa sretnim završetkom)

i danas kao i obično kad dođem s posla oko ponoči prvo palim kompjuter da bacim oko na email.
ništa novo iako sam dobio 20-ak mailova.
svi nude sigurnu mogučnost za zaradu (samo ako imaš kreditnu karticu) trebaš samo ovo, ono, vamo, tamo i eto ti brale milioni.
MOŠ mislit.
kad ti stanu slat neke fore i spike konta čoek da su oni neki produhovljeni narod.
svi ti žele dobro. čoeče ko u crkvi.
divan narod na netu.

da ne ispadne da su svi šljamovi, neki frajer iz amerike mi poslo neku knjigu.
kaže da uči čovijeka kako da utiječe na sve aspekte života.
bacim ja oko! ono ona na engleskom.
ništa bar sam njega usavršio na internetu.
mogu vam reč da ima nešto u tome što piše.
ko ima želju pročitat nek ostavi komentar ispod ovog posta.
a ja mu je pošaljem.

et baš jednostavno.
ne tražim ni broj kreditne kartice.

aj sad zdravo zdravo.

treba radit sutra

srijeda, 7. studenoga 2007.

nakon napornog dana

eto mene nazad ka mom blogu.
šta da vam kažem. danas sam poništio sve račune s velikim afilitate programima i sve web buildere internet stranica. KAKVO OLAKŠANJE.
EVO ŽENI (mojoj) PUKO NOKAT. U PIZ.. MA..... KAKAV KRAH.
AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA

Evo sad sam normalan!
i tako, odlučio sam da neču više trošit svoje vrijeme i oči na pokušavanje shvačanja svih tih pizd...
na netu o raznim načinima bogačenja i ostalim sranjima.

kontam pisat o svojim glupostima i frikovima koje poznajem(nekažem da i ja nisam konj)
dokle god me ne izbace iz blogera.

šala (zavolit če oni mene).

a sad idem (komp mi je u punicinoj sobi)

laku noč.

optimist

oooooo daaaa. počeo sam šljakat stranice o koje čemu
sav napaljen na lovu koju ču (moš mislit) zaradit na netu.
tako lud i napaljen satiro sam račun za internet u vjeri da ču se namlatit novaca ko slame i tako riješit svoj katastrofični tekuči račun.
mada su svi pokazatelji govorili da tu nema leba ja sam ko čoravi konj i dalje pravio blogove
i adword oglase..--..--..--
kad ono čorak.




e sad ču se malo zaje..... za svoju dušu.